Metrološke merne jedinice

Ideja za metrički sistem – sistem jedinica zasnovan na metru i kilogramu – nastala je za vreme Francuske Revolucije kada su napravljena prva dva referentna etalona za metar i kilogram, naćinjena od platine a zatim smeštena u Francuski Narodni Arhiv u Parizu 1799 godine – po ćemu su kasnije postali poznati kao Arhivski Metar i Arhivski Kilogram. Francuska Akademija Nauka je povlašćena od strane Narodne Skupštine da izradi jedan novi sistem jedinica koji bi se koristio širom sveta, a 1946 godine države ćlanice Metarske Konvencije prihvatile su MKSA sistem (metar, kilogram, sekunda, amper). Godine 1954, MKSA sistem je proširen uključivanjem jedinica kelvin i kandela. Sistem je kasnije uzeo ime Međunarodni Sistem Jedinica, SI (Le Système International d’Unités).

 

SI sistem je uspostavljen 1960 godine na 11 Generalnoj Konferenciji za Tegove i Mere CGPM: „Međunarodni Sistem Jedinica, SI, je koherentni sistem jedinica usvojen i preporučen od strane CGPM“.
Na 14 konferenciji CGPM koja je održana 1971 godine, SI je proširen dodavanjem mola kao osnovna jedinica za količinu supstancije. Sistem SI se sada sastoji od sedam osnovnih jedinica koje, zajedno sa izvedenim jedinicama, čine koherentan sistem jedinica. Pored toga, neke druge jedinice izvan sistema SI, pihvaćene su za upotrebu sa jedinicama SI.

 

Osnovne jedinice

 

Osnovne jedinice SI sistema su gradivni blokovi sistema i svih jedinica izvedenih od njih. Kada je Maksvel uveo koncept koherentnog sistema, on je identifikovao tri veličine koje će se koristiti kao osnova: mase, dužine i vremena. Giorgi kasnije predstavio potrebu za jedinicu električne osnove koja je izabrana kao jedinica električne energije. Tri druge osnovne jedinice sistema (za temperaturu, supstancije i intenzitet svetlosti) su dodati kasnije.

 

 

Osnovne jedinice

Velićina	Simbol	Jedinica	Simbol	Definicija
Dužina	l {\displaystyle l} l	metar	m	Metar je dužina putanje koju u vakuumu pređe svetlost za vreme od 1/299 792 458 sekunde..
Masa	m	kilogram	kg	Masa od jedan kg je velićina cilindra koji se ćuva kao prototip kilograma u Međunarodnom Centru Sistema SI u Parizu.
Vreme	t	sekunda	s	Je vibracija Intervala CS Caesium hemijskog elementa sa atomskim brojem 55, izražena u Sekundama, a poznat je kao „Atomski Sat“ (DPM)
Intensitet elektrićne struje	I	amper	A	Amper je stalna električna struja koja bi, kad bi se održavala u dva prava paralelna provodnika, neograničene dužine i zanemarljivo malog kružnog poprečnog preseka, koji se nalaze u vakuumu na međusobnom rastojanju od jednog metra, prouzrokovala među tim provodnicima silu jednaku 2 x 10-7 njutna po metru dužine.
Temperatura	T	kelvin	K	Jedan kelvin je 273,16 deo termodinamičke temperature trojne tačke vode.
Kolićina supstancije	n	mol	mol	Mol je količina supstancije sistema koji sadrži toliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u 0,012 kg ugljenika12C.
Svetlosna jaćina	l V	kandela	cd	Kandela je svetlosna jačina, u određenom pravcu, izvora koji emituje monohromatsko zračenje frekvencije 540 x 1012 herca i čija je jačina zračenja u tom pravcu 1/683 vata po steradijanu.

 

Prefiksi Međunarodnog Sistema Jedinica mogu da se koriste kako bi se dodao prefiks bilo kojoj od gore spomenutih jedinica kako bi se napravio umnožak ili podumnožak originalne jedinice. Osnova ovog brojnog sistema je 10. Na primer, kilo– oznaćava umnožak od hiljadu i mili– oznaćava hiljaditi deo, tako da su hiljadu milimetara po metru i hiljadu metara po kilometru. Prefiksi se nikada ne kombinuju, na primer milioniti deo metra je mikrometar a ne milimilimetar. Prefiks kilo označava umnožak od hiljadu, tako da kilogram iznosi 1000 grama, tako da јe milioniti deo kilograma miligram, a ne ‘mikrokilogram’.

10n	Prefiks	Simbol	Ime	Decimalni ekvivalent
1024	jota	Y	kvadrilion	1 000 000 000 000 000 000 000 000
1021	zeta	Z	trilijarda	1 000 000 000 000 000 000 000
1018	eksa	E	trilion	1 000 000 000 000 000 000
1015	peta	P	bilijarda	1 000 000 000 000 000
1012	tera	T	bilion	1 000 000 000 000
109	giga	G	miljarda	1 000 000 000
106	mega	M	milion	1 000 000
103	kilo	k	hiljada	1 000
102	hekto	h	sto	100
101	deka	da	deset	10
10−1	deci	d	deseti deo	0,1
10−2	centi	c	stoti deo	0,01
10−3	mili	m	hiljaditi deo	0,001
10−6	mikro	µ	milioniti deo	0,000 001
10−9	nano	n	milijarditi deo	0,000 000 001
10−12	piko	p	bilioniti deo	0,000 000 000 001
10−15	femto	f	bilijarditi deo	0,000 000 000 000 001
10−18	ato	a	trilioniti deo	0,000 000 000 000 000 001
10−21	zepto	z	trilijarditi deo	0,000 000 000 000 000 000 001
10−24	jokto	y	kvadrilijarditi deo	0,000 000 000 000 000 000 000 001

 

Konverter mernih jedinica :

 

Online linkovi za konverter mernih jedinica:

http://www.derivative-calculator.net/

http://www.unitconverters.net/